Постоје геоинжењерски пројекти чији је циљ да утичу на климатске промене. То су пројекти који покушавају да смање или надокнаде проблеме које наша планета има са различитим ефектима климатских промена.
Међутим, акције геоинжењеринга покрећу питања етичке природе, јер има различите ризике на планети. Да ли желите да знате шта се ради на ублажавању ефеката климатских промена?
Геоинжењеринг
Истраживачи из целог света деценијама експериментишу са овом врстом пројеката који настоје да усвоје различите аспекте климе по вољи да изазову или спрече падавине на одређеним местима, управљају нивоом сунчевог зрачења или смањењем угљен-диоксида у ваздуху.
На пример, бави се соларним геоинжењерингом управљати количином сунчеве светлости која улази у атмосферу, у циљу контроле површинског загревања и смањења глобалног загревања. У експерименталним моделима, деловање соларни геоинжењеринг могао да преокрене ефекте климатских промена, иако је непознато да ли би то заиста функционисало.
Клима на планети ће се променити без обзира на све, али можемо покушати да смањимо утицај ових климатских промена. Ова технологија може користити многим људима и минимизирати штету другима, али може учинити и супротно. Стога је кључно размотрити пројекте као што су они који се баве утицајем поплава у нашем друштву.
У сваком случају, геоинжењеринг не смањује потребу за изградњом чистијег енергетског система и воде економију ка енергетској транзицији заснованој на чистим обновљивим изворима енергије.
Неки такви пројекти су доступни на тржишту, што показује чињеница да је Заједница Мадрида у марту 2012. године издвојила скоро 120.000 евра за пројекат повећања снежних падавина коришћењем технологије „контролисане стимулације облака“, приступа који је повезан са вештачка киша немачкој компанији Радиметер Пхисицс.
Подражавају природне процесе
Још један пројекат геоинжењеринга је стварање синтетичких стабала способних за то хватајте и складиштите ЦО2 као права ствар, али са већом брзином и ефикасношћу. Постоје и пројекти који лансирају микрокристале у свемир како би се сунчево зрачење вратило у наслаге гвожђа у океанима, подстичући раст микроскопских биљака које апсорбују ЦО2 и вуку га на дно мора. Ово поставља питања слична онима о којима се говори у дебата о климатским променама и глобално загревање.
Овом технологијом играмо се да бисмо били Бог и требали бисмо је напустити сада када смо стигли на време, јер природа има своје циклусе све време и не знамо какве последице то може имати на климу.
