Последице климатских промена су све акутнија брига у нашем савременом свету. Тхе топлотни таласи Ово су само неке од појава које се повећавају по интензитету и учесталости, поред тропских олуја, урагана, суша и других екстремних временских појава које утичу на животе милиона људи. Да би се квантификовала очекивана будућа штета услед ових промена, спроведена је студија објављена у часопису Тхе Ланцет Планетари Хеалтх што даје алармантну слику.
Према студији, очекује се да ће климатске катастрофе ове величине изазвати до 152.000 смртних случајева годишње у Европи између 2071. и 2100. године. Ова узнемирујућа цифра сугерише да би две од три особе које живе у Европи до краја овог века могле бити погођене екстремним временским приликама, повећавајући вероватноћу смртности.
Повећање екстремних догађаја
Ова анализа се фокусира на проучавање разних ефекти климатских промена које би се могле манифестовати у не тако далекој будућности. Студија је идентификовала и анализирала седам кључних катастрофа: топлотни таласи, хладни таласи, шумски пожари, суше, поплаве и мећаве.
Свест о климатским променама се још није довољно проширила широм света. Ове промене представљају једну од највећих претњи људском здрављу у 21. веку. Како климатске катастрофе постају све чешће, ризици повезани са њима се повећавају, утичући не само на заједнице већ и на економске системе и инфраструктуру.
Уколико се не предузму хитне мере за смањење глобалног загревања, процењује се да 350 милиона Европљана годишње би могло бити изложено екстремним временским приликама до краја овог века.
Форзијеријева група је спровела исцрпну анализу, прегледајући записе о приближно 2.300 климатских катастрофа које су се догодиле у Европи између 1981. и 2010. Резултати су показали растућу рањивост становништва на ове појаве. Иако су глобални циљеви као што је Париски споразум успостављени, Чак ни његова примена не би спречила да глобално загревање падне испод 2 степена Целзијуса. У том контексту, топлотни таласи се појављују као најсмртоноснији феномен, потенцијално узрокујући већину смртних случајева повезаних са екстремним временским појавама.
Ови подаци нису само алармантни бројеви; Будућа предвиђања су мрачна и захтевају хитну акцију.
Утицај климатских промена на здравље
Климатске промене имају а директан утицај на здравље људи. Интензивнији топлотни таласи могу довести до повећања броја смртних случајева повезаних са кардиоваскуларним и респираторним обољењима. Према Светској здравственој организацији (СЗО), климатске промене су највећа претња глобалном здрављу у 21. веку. Његови ефекти се манифестују кроз директне утицаје, као што су топлотни таласи, суше и јаке олује, као и индиректни утицаји који утичу на сигурност хране и доступност воде.
Поред тога, јавно здравље би могло бити угрожено повећањем ширење нових болести, производ загревања и промене екосистема. На пример, болести које се преносе векторима као што су денга грозница и Зика вирус постаће све чешће због климатских промена. Неухрањеност и присилно расељавање погођеног становништва такође ће се значајно повећати као резултат несигурности хране и воде. Према проценама, погоршање глобалног здравља могло би довести до значајног повећања респираторне болести због погоршања квалитета ваздуха, изазваног климатским променама.
Несташица воде ће такође утицати на околину КСНУМКС милиона људи ако температуре наставе да расту. У том смислу, морамо препознати међусобну повезаност која постоји између људског здравља, екосистема и климе. Ако су извори воде угрожени, способност заједница да преживе и напредују ће бити озбиљно нарушена.
Чини се да су будући ефекти климатских промјена на здравље све више забрињавајући, због чега је кључно припремити се за пораст болести као што је споменуто у нашем чланку о утицаја на труднице.
Економски ефекти климатских промена
Утицаји климатских промена нису само еколошки и здравствени. Они такође имају а разарајући ефекат на глобалну економију. Компаније почињу да схватају финансијски утицај екстремних временских прилика; Оштећена инфраструктура и губици усева почињу да утичу на регионалне економије.
Процењује се да би климатске промене могле да прогурају између 32 милиона и 132 милиона људи у екстремном сиромаштву у наредној деценији. Ово повећање сиромаштва ће бити погоршано опадањем пољопривредне производње и повећањем трошкова основних ресурса, као што је вода. У Европи се очекује повећање економских губитака услед климатских промена, што ће довести до даљег оптерећења система јавног здравља и социјалне заштите.
Један од највидљивијих економских утицаја може се видети у пољопривредни сектор, будући да се очекује да ће на продуктивност кључних усева као што су кукуруз, пшеница и пиринач све више утицати екстремни временски услови, смањујући њихов принос најмање за 5% у главним продуктивним регионима. Повећање температуре од 2 степена могло би да има још разорније последице, посебно у рањивим областима као што су подсахарска Африка и југоисточна Азија, где би безбедност хране била значајно угрожена. Ово не само да ће довести до глади, већ ће и пореметити међународна тржишта хране, утичући на економије које зависе од пољопривреде.
Како временски догађаји постају екстремнији, повезани трошкови ове су такође повећане. На пример, управљање ванредним ситуацијама и катастрофама, као и санација оштећене инфраструктуре, представљају значајан финансијски терет за владе. Пројекције сугеришу да би економски губици могли бити несразмерни ако се не примене адекватне мере за ублажавање последица. Такође можете прочитати више о угрожене пустиње због глобалног загревања и његових економских импликација.
Пројекције за будућност
Будућност климатских промена је неизвесна, али су научници успоставили одређене сценарије на основу тренутних података. Међувладин панел за климатске промене (ИПЦЦ) је приметио да ако се емисије гасова стаклене баште наставе тренутном брзином, очекује се да ће се глобална просечна температура повећати за распон од 2,3 до 2,7 степени Целзијуса до краја века. Ово повећање температуре ће имати непропорционалне ефекте на различите регионе, појачавајући суше у неким областима, док ће у другим изазвати поплаве.
Очекује се да ће, уколико се не предузму драстичне мере за обуздавање глобалног загревања, екстремни временски догађаји постати чешћи и озбиљнији. Посебно су забрињавајући извештаји о топљењу арктичког леда, што доприноси порасту нивоа мора. Са очекиваним повећањем до 6,6 стопа до 2100, многи приобални градови могли би се суочити са тешким поплавама, које би протерале милионе људи из својих домова.
Штавише, климатске промене ће утицати на квалитет живота у регионима где су климатски услови традиционално стабилни. Пројекције указују да ће се суше интензивирати, повећавајући конкуренцију за оскудне ресурсе, док се очекује да ће сезона пожара бити дужа и деструктивнија. Интеракција између ових феномена ствара додатни стрес за јавно здравље и глобалну економију. С тим у вези, занимљиво је читати о градови који би могли нестати услед ових промена.
С обзиром на ове пројекције, од суштинског је значаја да нације раде заједно на имплементацији ефикасне стратегије за ублажавање и прилагођавање последицама климатских промена. Ово укључује прелазак на обновљиву енергију, развој отпорне инфраструктуре и промене у обрасцима потрошње како би се смањио глобални угљенични отисак. Успостављање међународних споразума и локалних мера биће кључ за решавање овог глобалног изазова.
Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Непосредна акција може не само да ублажи људску патњу, већ и да обезбеди да будуће генерације могу да уживају у здравом свету који је погодан за живот.
