Када се тражи успостављање природних мера заштите од природних катастрофа, неопходно је узети у обзир присуство здравих екосистема. Иако ово може изгледати очигледно, често се игнорише у урбанистичком планирању и развоју некретнина. Сваке године, како људска популација и потражња за новим становима расту, хектари шума и мангрова се крче како би се отворио простор за инфраструктуру. Међутим, ова пракса има разорне последице по нашу животну средину и нашу безбедност.
Мангрове, на пример, служе као природни штит од урагана. Ову изјаву подржали су и бројни стручњаци за заштиту животне средине који упозоравају на негативан утицај растуће потражње за некретнинама на идиличним локацијама попут Кинтана Ро у Мексику, где крчење шума угрожава не само екосистем већ и животе људи који живе у овим угроженим подручјима.
Екосистеми мангрова су а непроцењиву вредност. Они пружају више еколошких услуга: штити од ерозије обалеОни производе кисеоник, апсорбују угљен-диоксид, ублажавају јаке ветрове и дом су широком спектру морских врста, укључујући рибе и мекушце који су неопходни за исхрану људи. Према проценама, на сваку уништену врсту мангрова, сваке године се изгуби 767 кг морских врста од комерцијалног значаја, што угрожава не само Биодиверсидад, али и нашу прехрамбену сигурност.
Ово је посебно релевантно у случају Канкуна, где након урагана, области у којима су мангрове очишћене често доживљавају најгоре разарање. Ела Васкез, истраживач и академски секретар Института за екологију Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ), истиче да „сваки пут када удари ураган, последице су све теже у регионима где су мангрове очишћене“.
Поред своје функције природне баријере, мангрове нуде бројне економске и социјалне користи. Користе се за градњу дрвета, скупљање соли и рекреативне активности као што су спортови на води. Међутим, изазов лежи у чињеници да ако експлоатишемо ове екосистеме брже него што могу да се опораве, екстремни временски догађаји, као што су урагани, ће изазвати хаос без преседана на нашим обалама. Ово поставља критично питање за друштво: да ли је важније имати атрактивно становање на обали данас или обезбедити живописно и здраво природно окружење за будуће генерације?
Утицај урагана је постао очигледнији последњих година. У 2019. години забележено је више од 90 именованих олуја, а забележена су и 62 пуна дана тропских циклона категорије 3 или више. Један од најразорнијих урагана био је ураган Доријан, који је захватио северне Бахаме са ветровима до 300 км/х, захвативши 17 земаља и 15 америчких држава. Међутим, Доријан није био најинтензивнији у 2019. Тајфун Халонг, у западном Пацифику, достигао је већу магнитуду, иако је по доласку до обале изгубио снагу, чиме је ограничио своју пустош.
2020. НОАА је известила да је сезона урагана на Атлантику оборила рекорд за највише тропских и суптропских олуја у једној години, са укупно 30 олуја. Тиме је надмашен претходни рекорд, постављен 2005. године, и подсећа на све већи интензитет екстремних временских појава у нашој ери. На пример, ураган ИОТА, који је опустошио 98% острва од 7 километара у Колумбији, изазвао је значајне поплаве у неколико земаља централне и северне Јужне Америке.
Потреба за заштитом ових екосистема постаје хитна. Да би се решио овај проблем, од суштинског је значаја проучавање капацитета мангрова да делују као прва линија одбране обале. Недавна истраживања су показала да се у областима заштићеним мангровама ризик од поплава може значајно смањити, избегавајући економске губитке који могу износити стотине милијарди долара.
Студија објављена у часопису Натуре процењује глобални ризик од поплава дуж 700,000 км обале иу 59 земаља. Подаци истичу да се, у областима где су мангрове биљке саставни део екосистема, процењује да се избегавају губици од више од 730,000 милијарди долара сваке године. Без ових екосистема, губици би се повећали за најмање додатних 65,000 милијарди долара годишње.
Ови екосистеми не само да штите материјална добра, али и имају директан утицај на смањење броја људи изложених обалним поплавама. Процењује се да мангрове помажу у заштити око 15 милиона људи сваке године широм света, пружајући тако непроцењиву услугу угроженим заједницама.
Економске импликације очувања мангрова су јасне. Неопходно је узети у обзир да се за сваки долар уложен у обнову и очување ових екосистема може произвести више. значајне уштеде у смислу инфраструктурне потрошње и опоравка од катастрофе. Улагање у природу је ефикасна стратегија не само за спасавање живота већ и за смањење трошкова опоравка од природних катастрофа.
Мангрове делују као зелена инфраструктура. Његов приобални развој и аквакултура су подстакли а Смањење површине мангрова за више од 20% између 1980. и почетка 2000. Овај пад, иако спорији, наставља се кроз урбану експанзију, загађење и пољопривреду. Стога је од виталног значаја посматрати мангрове као националну инфраструктуру и издвојити средства за ублажавање и опоравак од екстремних временских појава.
Обнова мангрова треба да буде субвенционисана на исти начин на који се финансира изградња зидова и насипа. Постоје нове иновације око осигурања за природне системе, попут оних развијених у мексичким коралним гребенима и широм Кариба, које би могле послужити као модел за сличан приступ са мангровама. Заједничко очување мангрова и коралних гребена може повећати заштиту од поплава и других климатских догађаја, чиме се максимизирају економске и друштвене користи.
Штавише, субјекти као што је Светска банка сарађују са земљама у развоју на проучавању начина укључивања користи од мангрова у владине рачуне. Стварање Зеленог климатског фонда, осмишљеног да помогне овим земљама да се прилагоде и ублаже емисије гасова стаклене баште, наглашава потребу за интегрисаним приступом очувању природе и одрживом развоју.
Заштита и обнова шума мангрова је изузетно исплатива стратегија која може пружити приобалним заједницама потребну заштиту од тропских олуја и обалне ерозије. Како климатске промене настављају да интензивирају екстремне временске прилике, улога приобалних екосистема постаје све важнија за обезбеђивање отпорности наших заједница. Тхе научни докази подржава идеју да улагање у очување мангрова није корисно само из еколошке перспективе, већ и из економске и социјалне перспективе.
Мангрове не само да пружају заштиту од урагана, већ су и виталне за очување биодиверзитета. Његов значај се протеже на начин на који климатске промене утичу на различите екосистеме. Однос између ових фактора је кључан за разумевање како треба да управљамо нашим обалним подручјима.
Поред своје еколошке функције, мангрове су фундаменталне у економском и друштвеном контексту. Улагање у његово очување може генерисати тренутне и дугорочне користи. Одрживо управљање мангровима може допринети отпорности на природне катастрофе, осигуравајући бољу будућност за приобалне заједнице.
Не заборавимо да губитак мангрова значи и смањење основних услуга које користе милионима људи. Обнова и очување ових екосистема мора бити глобални приоритет, јер њихово уништавање директно утиче на наше благостање.
Будућност наших обала зависи од одговорног и одрживог деловања. Обнова мангрова је кључни корак ка сигурнијој и отпорнијој будућности. Морамо радити заједно на заштити ових екосистема и осигурати да они могу наставити да пружају своје услуге будућим генерацијама.
Чини ми се врло добрим што помажемо природи како бисмо требали јер да, ако не бринемо о природи, планета ће се завршити и кајаћемо се
Надам се да вам се много свидео мој коментар јер ако не водимо рачуна о планети која ће бити нашег живота без природе и желим да овог пута напишем коментар да ће вам се јако свидети желим да кажем да јако бринемо о нашем граду јер погледајте шта се догодило у Еквадору
Свиђа ми се јер има ствари које не знам, а то је чудно јер волим науку и насиље
али научио сам нешто нубијско