Поплаве су метеоролошке појаве на које ћемо морати да се навикнемо. Према студији објављеној у часопису Сциенце Адванце, могао бити разоран у наредних 25 година као последица глобалног загревања. Ова драстична промена је директно повезана са потребом за улагање у зелену инфраструктуру.
Како температура расте, и уколико се заиста не догоди Мини ледено доба, биће промена у обрасцима падавина широм света.
Киша је обично добродошла, али када бујице пада, може изазвати многе проблеме, не само пада дрвећа и клизишта, већ може довести и до смрти многих људи. дакле, важно је знати који су најрањивији региони, односно оних у којима ће бити потребно предузети заштитне мере. Да би их утврдили, истраживачи су симулирали промене у климатским и хидролошким моделима на глобалном нивоу повезане са порастом температуре, узимајући у обзир тренутну расподелу становништва.
Тако би то могли знати већина Сједињених Држава, Централне Европе, Северне и Западне Африке, као и Индије и Индонезије биле би међу најгоре погођеним подручјима поплавама у наредних 25 година, феномен који би могао да буде погоршан климатским променама.
Ако се не предузму потребне мере, милиони живота биће у озбиљном ризику. Само у Кини ће око 55 милиона људи бити изложено овим погубним појавама; а у Северној Америци ће се са садашњих 100.000 повећати на милион. Нажалост, као што је то често случај у овим случајевима, земље у развоју, као и урбани центри са великом густином насељености, ће имати највише проблема да заштите своје становништво. Ово је алармантан аспект, који доприноси ефектима других врста природних катастрофа, као што су суше које озбиљно утичу на угрожено становништво.
Овоме се додаје и чињеница да чак и када би се смањиле емисије угљен-диоксида, које су један од узрока глобалног загревања, ништа се не би могло учинити да се то спречи.
Поплаве и климатске промене: бескрајни циклус
Климатске промене имају ефекте који превазилазе екстремне температуре. Са глобалним загревањем, очекује се значајно повећање интензитета и учесталости екстремних временских појава, укључујући поплаве, суше и олује. Ово није само изоловани феномен, већ део ширег обрасца који утиче на пољопривреду, биодиверзитет и свакодневни живот милиона људи.
Поплаве изазване глобалним загревањем су неселективни догађаји. Очекује се да ће се поплаве река и обилне кише драматично повећати, што ће утицати на заједнице на свим континентима. Да би се илустровао овај узнемирујући тренд, студија Универзитета у Редингу и ЦИЦЕРО центра за међународно истраживање климе открива да ће, ако се тренутни трендови наставе, у року од 20 година, 70% светске популације бити изложено екстремним временским приликама, укључујући повећане поплаве. Ово је чињеница која појачава хитност одмах позабавите климатским променама.
Најугроженији региони
Студија из часописа Природа Геосциенце сугерише да је, како би се ублажили разорни ефекти климатских промена, кључно фокусирати се на следеће регионе, који представљају висок ризик од поплава у наредних 25 година:
- Унитед Статес: Већина територије, посебно приобална подручја.
- Централна Европа: Подручја склона поплавама као што су Немачка и Француска.
- Северна и Западна Африка: Земље попут Марока и Нигерије.
- Азија дел Сур: Укључујући велике области Индије и Индонезије.
На пример, регион Бангладеша је посебно рањив на поплаве, где је комбинација Монсунске кише и топљење глечера на Хималајима може довести до изливања река у блиској будућности. Ово наглашава потребу за усвајањем мере за решавање климатске угрожености који се морају применити у овим критичним областима.
Још један значајан случај је Мајами, у Сједињеним Државама, где се очекује да ће комбинација пораста нивоа мора и јаких киша изазвати велике поплаве. Детаљан градски извештај наглашава хитност спровођења мера у вези са водом, јер пројекције сугеришу да би честе поплаве могле довести до масовне миграције становника.
Социоекономски ефекти поплава
Утицај поплава превазилази физичко уништење. То може довести до губитка живота, расељавања заједница и уништавања виталне инфраструктуре као што су школе и болнице. Поред тога, поплаве могу изазвати затварање предузећа и утицати на локалне економије, повећавајући сиромаштво међу онима који су већ угрожени. Извештај Програма Уједињених нација за развој (УНДП) процењује да би економски губици који се могу приписати поплавама могли достићи 104.000 милијарде долара годишње. Ова ситуација наглашава важност глобалног приступа управљању водама, о чему се говори у настојања да се подигне свест о овим ризицима.
Поплаве не само да имају економске импликације, већ су и погубне по јавно здравље. Загађење воде и ширење болести које се преносе водом су честа последица ових појава. Без ефикасног система раног упозоравања и адекватне инфраструктуре, заједнице су неспремне да се носе са кризама како се појаве, што може довести до циклуса сиромаштва и угрожености.
Климатске промене и расељавање људи
Присилна миграција услед климатских промена, позната и као климатске миграције, постао је све већи феномен. Људи који су приморани да напусте своје домове због поплава, суша или других екстремних догађаја често су економски и социјално најугроженији.
Извештај Центра за праћење интерног расељења показује да су климатски догађаји изазвали у просеку 23,1 милион расељених људи сваке године током протекле деценије. Ово представља алармантну цифру која ће се повећати ако се климатске пројекције остваре. Ова расељавања не само да представљају изазов за земље које примају мигранте, већ и погоршавају социјалне и економске тензије у заједницама које примају, што је проблем који је везан за проналажење решења у оквиру ефекте климатских промена.
Мере прилагођавања и отпорности
Неопходно је предузети проактивне мере за решавање климатских промена и њихових утицаја у виду поплаве. Неке од стратегија које су предложене укључују изградњу отпорне инфраструктуре, имплементацију система раног упозорења и развој политика које промовишу одрживо управљање водама.
Градови и владе морају улагати у истраживања и технологије да прилагоде своје стратегије локалном контексту. У случајевима као што је Џакарта, Индонезија, предложени су пројекти вредни више милиона долара за изградњу насипа и система за одводњавање како би се смањио ризик од поплава. Ова врста пројекта је неопходна у свету где Мере против климатских промена су још увек недовољне.
Други градови, као што је Ротердам у Холандији, усвојили су иновативне приступе изградњом јавних простора који служе као базени за задржавање воде. Ове инвестиције не само да штите заједнице, већ и стварају зелене површине које побољшавају квалитет живота.
Научни докази су јасни: климатске промене и њихови ефекти у виду поплава су ту да остану. Пројекције су алармантне и императив је да и владе и грађани предузму одлучну акцију како би ублажили њихове ефекте.
Међународна сарадња је неопходна. Иницијативе као што је Париски споразум наглашавају важност глобалног приступа решавању ове кризе. Од суштинског је значаја да развијене земље помогну земљама у развоју да се прилагоде климатским променама, не само због социјалне правде, већ и зато што ће ови напори користити човечанству у целини.
Борба против поплава и климатских промена је одговорност свих. Неопходно је изградити колективну свест која мотивише заједнице да предузму акцију. Свако мало помаже, од смањења емисије гасова стаклене баште до промовисања одрживих пољопривредних пракси. Заједно можемо да се суочимо са изазовима који су пред нама.
