Нико не би помислио да пустиње могу бити угрожене, зар не? Али истина је да су оне много крхкије него што можемо да замислимо. Биљке, животиње и, како се процењује, 500 милиона људи који живе на овим територијама прилагодили су се пустињској клими.
Али ако температуре наставе да расту, њихови животи ће бити у озбиљној опасности.

Према извештају Програма УН за животну средину (UNEP), између 1976. и 2000. године, просечна температура у пустињама порасла је између 0,5 и 2 степена Целзијуса , у поређењу са порастом од 0,45 степени Целзијуса у остатку света. Ефекат стаклене баште узрокује интензивније и дуже суше, чинећи већ оскудне падавине још ређим.
Ово се преводи у веома значајан утицај на биодиверзитет ових екосистема, где су и биљне и животињске врсте развиле изванредне стратегије за преживљавање. На пример, неке биљке, као што су кактуси, имају адаптације као што су дубоко корење да дођу до подземних вода и ситно лишће које ограничава губитак воде кроз транспирацију. Животиње су, са своје стране, развиле адаптивно понашање, као што је способност излучивања висококонцентрованог урина или добијања воде из свог метаболизма.
Најпогођеније пустиње су Калахари у Африци и Атакама у Чилеу. У обема се може видети како се живот бори за опстанак. Али нису једине погођене. Смањење воде доводи до исушивања река , попут Нила у Египту и Колорада у Сједињеним Државама. УНЕП упозорава да ће, ако се емисије гасова стаклене баште не смање , снабдевање водом бити озбиљно погођено, што ће угрозити здравље становника пустиње, као и њихове усеве и стоку.

Ако наставимо да прекомерно експлоатишемо подземне воде, градимо инфраструктуру или их користимо за војну обуку, могли бисмо потпуно да променимо пејзаж. Ипак, Кавех Захеди, заменик директора Светског центра за заштиту природе УНЕП-а, тврди да пустиње могу постати електране овог века , као и да послуже као туристичке атракције, или чак бити места за откривање нових лекова који могу побољшати животе људи.
Пустиње, које се често замишљају као огромна, сушна и негостољубива пешчана пространства, заправо су сложени и разнолики екосистеми који покривају отприлике једну трећину копнене површине планете. Далеко од тога да су монотоне, пустиње долазе у различитим облицима, од златних пешчаних дина Сахаре до стеновитих пејзажа пустиње Атакама и залеђених пространстава Арктика.
Дефинишућа карактеристика пустиња је њихова екстремна аридност. Ниска количина падавина, често мање од 250 мм годишње, и температуре које могу да варирају од ужарене дневне врућине до интензивне ноћне хладноће, стварају изазовно окружење за живот.
Међутим, упркос овим екстремним условима, пустиње пружају изненађујућу разноликост живота. Биљке и животиње су развиле невероватне адаптације да би преживеле у овом сушном окружењу. Биљке, на пример, имају дубоко корење које тражи воду под земљом, мале листове који минимизирају губитак воде транспирацијом и механизме за складиштење воде током суша. Животиње су, са своје стране, развиле стратегије за очување воде, као што је способност излучивања високо концентрованог урина или способност добијања воде из свог метаболизма.
Упркос њиховој отпорности, пустињски екосистеми су крхки и угрожени људским активностима. Климатске промене, прекомерна експлоатација ресурса и загађење су неки од фактора који угрожавају биодиверзитет ових региона. Напредак климатских промена изазива повећање учесталости и интензитета екстремних временских појава, што утиче не само на жива бића која бораве у овим екосистемима, већ негативно утиче и на људске заједнице које живе у њиховом окружењу.
Пустиње се генерално класификују према географском положају, клими и узроцима њихове аридности. Постоје различите врсте:
- Хот Десертс: Они су највећи и најпознатији, са високим дневним температурама и минималном влажношћу, попут Сахаре.
- Цолд Десертс: Заступљени су на местима попут Антарктика, са температурама испод нуле и падавинама углавном у облику снега.
- Полусушне или полупустињске пустиње: Имају израженију сезоналност са кратким периодима кише, попут пустиње Калахари.
- Обалне пустиње: Имају влажност која долази од хладних океанских струја, али са мало падавина, као у пустињи Атакама.
- Унутрашње пустињеДалеко од мора и океана, имају веома ниске стопе падавина, које се често налазе у централној Азији.
Сваки тип има јединствене екосистеме и специфичне адаптације флоре и фауне за преживљавање у екстремним условима.
- Повишене температуреГлобално загревање повећава температуре, погоршава аридност и доводи до дезертификације.
- Промена образаца падавинаПромене у временским системима могле би да доведу до тога да ионако оскудне падавине у пустињама постану још несталније.
- Повећање екстремних догађајаИнтензивније пешчане олује и дуже суше утичу на пустињске екосистеме.
- Ефекти на биодиверзитет: Флора и фауна специјализована за пустињска станишта су угрожена брзим изменама њиховог окружења.
- Утицај на људске заједнице: Популације које зависе од ових средина за своје издржавање суочавају се са већим изазовима у набавци ресурса као што су вода и храна.
Пустиње заузимају отприлике једну трећину копнене површине планете. Међу највећима су:
- Пустиња СахараСмештена у Африци, највећа је врућа пустиња на свету, са више од 9 милиона квадратних километара.
- арапска пустиња: Простире се на неколико земаља на Блиском истоку, достижући скоро 2,3 милиона квадратних километара.
- Гоби пустињаУ Азији, углавном у Монголији и Кини, покрива око 1,3 милиона квадратних километара.
- пустиња Калаһари: Такође у Африци, има површину од скоро 900,000 квадратних километара.
- Велика пустиња Викторија: Највећи је у Аустралији, са површином већом од 647,000 квадратних километара.
Ова пространа подручја сведоче о утицају климатских фактора и природних процеса на формирање пустиња. С друге стране, процењује се да је више од 75% копнене површине Шпаније у опасности од дезертификације, а 70% њених сливова има висок или озбиљан ниво воденог стреса, наводи Греенпеаце. Овај феномен дезертификације, који представља деградацију земљишта у аридним, полусушним и сувим субхумидним подручјима, погоршавају климатске промене, као и растућа потражња за водним ресурсима.
Климатски извештаји закључују да пустиње пролазе кроз дубоке промене које ће имати значајне импликације на снабдевање водом људи, животиња и биљака у овим регионима. Кључно је спровести ефикасне политике за ублажавање изложености климатским променама, заштиту екосистема и обезбеђивање егзистенције заједница које зависе од ових средина.
Комбинација дезертификације и климатских промена такође утиче на повећану ерозију земљишта. Недавна истраживања су показала да се пустињске области суочавају са алармантном рањивошћу повезаном са све већом учесталошћу екстремних временских појава. На пример, бујне поплаве у областима које ретко имају падавине могу да опустоше животну средину, утичући не само на дивље животиње већ и на људске заједнице. Показало се да су најинтензивније кишне олује једнако штетне, ако не и више, од дуготрајних суша.
Пустињски услови су такође погодни за развој обновљиве енергије. Сушне области имају велики потенцијал за соларну енергију, захваљујући њиховој екстензивној изложености сунцу. Кавех Захеди је такође истакао важност коришћења ових простора као одрживих решења за будуће енергетске потребе, уз истовремено пажљиво и одговорно управљање ресурсима.
Пустиње су биле саставни део људске историје и утицале су на културу, економију и екологију региона у којима живе. Традиционално знање локалних заједница о управљању водама и пољопривреди у сушним условима је кључно за развој ефикасних стратегија за решавање дезертификације и климатских промена.
Историја пустиња је такође историја отпорности. Врсте које насељавају ове екосистеме еволуирале су миленијумима да би се прилагодиле непријатељском окружењу. Сада је питање да ли се човечанство може тако ефикасно прилагодити променама које смо сами изазвали.

