Планирано је да се одржи од 30. новембра до 12. децембра 2023. Самит о клими, такође познат као ЦОП28 самит о клими 2023, одржаће се у граду Дубаију, који се налази у Уједињеним Арапским Емиратима. Међутим, избор ове локације био је контроверзан због статуса земље као великог произвођача нафте и гаса. Самитом о клими ЦОП28 2023. године председаваће султан Ахмед Ал Џабер, министар индустрије и напредне технологије Емирата и извршни директор Националне нафтне компаније Абу Дабија.
У овом чланку ћемо вам рећи све што треба да знате о климатском самиту ЦОП28 2023. и његовим последицама.
ЦОП28 самит о клими 2023
Ивана Цвијановић, истраживач-доцент на ИСГлобаловом програму Клима и здравље и онлајн посматрач самита, изражава сумњу: „Лично сам прилично скептична. Она износи на видело забринутост због повезаности домаћина и организатора са индустријом фосилних горива. Осим тога, указује на превелик број представника ове индустрије који ће бити присутан, што је тешко рационализовати.
Према Фернанду Ваљадаресу, истраживачу ЦСИЦ-а и стручњаку за ефекте климатских промена на екосистеме, очекивања од Конференције страна (ЦОП) су увек велика, и ово није изузетак. Ово је посебно тачно јер би то могла бити последња шанса да се избегне прекорачење опасних прагова загревања за човечанство. Упркос томе, Ваљадарес признаје да су они који су присуствовали бројним ЗП свесни да је тешко, готово недостижно или мало вероватно да ће се већина ових тежњи остварити.
Од када се обележава ЦОП и шта представљају иницијали?
Скраћеница ЦОП је скраћеница за Конференцију чланица Уједињених нација о клими. Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама (ЦНМУЦЦ) одговоран је за сазивање ове конференције као њено главно управно тело. Ова конвенција је званично усвојена у Њујорку, Сједињене Америчке Државе, 1992. године, а ступила је на снагу две године касније, 1994. До сада ју је ратификовало 198 странака, укључујући 197 држава и Европску унију.
28. конференција Страна, скраћено ЦОП, значи да је ово двадесет осми састанак ове конференције. Инаугурациони састанак одржан је у Берлину 1995. године. Ове конференције се одржавају сваке године, осим 2020. године, због пандемије. Главни циљ ових састанака је да земље сарађују и предузму акције за постизање климатских циљева наведених у Париском споразуму. Споразум је постигнут током ЦОП21 у Паризу 2015. године и спроводи га Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама, позната и као УНФЦЦЦ.
Циљеви самита о клими ЦОП28 2023
Један од главних циљева Париског споразума је да се изврши иницијална глобална процена, позната и као „Глобална анализа“, којом се процењује напредак остварен ка постизању климатских циљева. Ова инвентаризација обухвата циклус ревизије који захтева процену имплементације споразума, са детаљима о напретку који је постигнут ка његова три дугорочна циља. Ови циљеви Они укључују свеобухватну ревизију статуса споразума сваких пет година, почевши од 2023.
Циљ је зауставити повећање просечне температуре планете на не више од 2 ºЦ у поређењу са нивоима из прединдустријске ере. Циљ је и борба да се спречи глобално загревање да пређе 1,5 ºЦ.
Циљ је да се повећа способност прилагођавања неповољним последицама климатских промена и да се истовремено залаже за унапређење климатске отпорности и развој који имају минималан утицај на емисије гасова стаклене баште у атмосферу.
Да би се осигурала конзистентност монетарних трансакција, неопходно је усвојити развојни модел који је отпоран на климу и ниске емисије. Да би представиле своје климатске акционе планове, или национално одређене доприносе (НДЦ), земље морају користити Глобални биланс стања. Овај процес се мора одвијати сваких пет година и захтева од земаља да преиспитају своје НДЦ у узлазном правцу.
Циклус ревизије, познат као Глобална анализа, укључен је у Париски споразум. Овај циклус ревизије захтева да се евалуација статуса имплементације споразума спроводи сваких пет година, почевши од 2023. године.
Штавише, ЦОП28 је поставио циљеве развоја програма који има за циљ ублажавање ефеката климатских промена, са крајњи циљ да се раст глобалних температура задржи у границама од 1,5ºЦ. Овај програм ће такође укључити постављање глобалног климатског прилагођавања и циља финансирања климе, који ће укључити финансијске споразуме за губитке и штете који су ратификовани на ЦОП27 одржаној у Шарм Ел Шеику, Египат. Главни циљ овог фонда је да пружи помоћ онима који су суочени са утицајем климатских промена које себи не могу приуштити.
Султан Ал Џабер процењује да ће за постизање циљева Париског споразума земље у развоју и у успону Они би морали да обезбеде више од 2,4 билиона долара годишњих инвестиција за иницијативе везане за климу до 2030.
Јесмо ли на време?
Да ли је још увек могуће постићи циљ ограничавања повећања температуре на мање од 1,5ºЦ? Постало је јасно да доступни подаци и предвиђања не указују на позитиван исход. Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП) објавио је свој најновији Извештај о недостатку емисија, који јасно упозорава да су тренутни споразуми према Париском споразуму неадекватни. Извештај открива да наша планета иде ка катастрофални пораст температуре између 2,5 и 2,9°Ц изнад прединдустријског нивоа у овом веку.
Да би се пратила путања од 2ºЦ, емисије гасова стаклене баште би се морале смањити за 28% до 2030. године, што је само седам година. Алтернативно, за Да би се пратила путања од 1,5ºЦ, ово смањење би морало бити још значајније, достижући и до 42%.
Према речима генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша, постизање циља ограничавања глобалног загревања на 1,5ºЦ и даље је изводљиво. Међутим, овај циљ захтева искорењивање основног узрока климатске кризе: фосилних горива. Штавише, неопходан је правичан и непристрасан прелазак на обновљиве изворе енергије.
Надам се да са овим информацијама можете сазнати више о климатском самиту ЦОП28 2023 и његовим карактеристикама.